На конференцији за новинаре одржаној у просторијама Градског одбора ДСС у Новом саду излагала је госпођа Гордана Бајић, председник Одбора за урбанизам ПГО ДСС Нови Сад.

Ако, поједностављено, под урбанизмом подразумевамо развој, бригу и неговање града у коме живимо онда је јасно да су то проблеми који муче све његове становнике. Ако се окренемо око себе и погледамо град у коме живимо последњих година, свесни смо да постоје многи, суштински проблеми са којима се свакодневно сусрећемо.
Неки од тих проблема којима се свакако треба озбиљно позабавити су:
- Просторно планирање
- Стање и капацитет инфраструктурних објеката
- Проблеми стамбене изградње у свим аспектима – од планирања и пројектовања па до укњижбе
- Решавање проблема саобраћаја у граду
- Усаглашавање рада и заједничко функционисање ЈП
Наведени проблеми ће свакако бити теме за разговор на неким од следећих конференција за новинаре, а данас ћемо се осврнути на проблеме легализације. Питање легализације се састоји од две групе проблема:

1. Проблем легализације индивидуалних стамбених објеката претежно у приградским насељима и насељеним местима наше Општине.
2. Проблем легализације објеката за колективно становање у самом граду
Проблем легализације је законски регулисан, али је рок за подношење захтева за легализацију истекао пре око годину дана.
Људи који су поднели захтев за легализацију су се суочили са проблемом високе цене комуналија и неповољног начина плаћања, наравно све то под условом да су пре тога добили повољно мишљење урбаниста. Трошкове комуналног опремања би требало реално сагледати и зависно од реона и површине објекта одредити и омогућити отплату на разуман временски период.
Неспорно је да се мора поједноставити до максимума пројектна документација, рад комисије за легализацију се мора убрзати, а првенствено се мора побољшати дежурна служба информисања ЗИГ-а.
Део времена би се уштедео када би се извршило геодетско снимање појединих региона, а не би се смело препустити власницима да то сви раде и уговарају појединачно. Такође би се могао омогућити, тамо где има техничких могућности, прикључак струје и воде / пре коначне легализације / а остале обавезе би се могле регулисати када се добије коначна дозвола.
Треба решити и проблем који имају становници неких села у околини. При обрачуну комуналија не признају им се умањења дажбина на име плаћања самодоприноса, што је неприхватљиво.

Друга врста проблема је настала са људима који нису на време пријавили легализацију или су започели изградњу после истека законског рока за легализацију. Наравно, неки случајеви подлежу одређеним санкцијама, али свакако треба ићи на то да се људи стимулишу да плате дуг граду јер је то један од предуслова да се плански приступи развоју и одржавању инфраструктурних објеката.
Неспорно је да се приградска места споро развијају а да су у граду сви простори за изградњу искоришћени па се људи одлучују за градњу без дозвола и на локацијама које су предвиђене за другу намену. Ако бисмо развили путну мрежу, побољшали саобраћај и обезбедили воду и канализацију у приградским насељима решио би се у великој мери проблем бесправне индивидуалне градње у граду.

Проблем легализације објеката за колективно становање на територији града се манифестује у облику нелегално повећане спратности, заузетости парцеле преко норматива и генералног непоштовања услова које прописују урбанисти. Оваква градња је повећала густину насељености што као последицу има мањак места за паркирање и гаража а затим и зелених и слободних површина.
Инвеститори који заврше нелегални објекат би требало да имају додатне трошкове при легализацији, а са појачаним и координисаним радом инспекцијских служби би се такви случајеви откривали још у фази градње и санкционисали.Ту свакако мора да се води рачуна и о обезбеђењу градилишта, заузећу улица и јавних површина у току градње, што је такође посао инспекцијских служби.
Урбанистички завод би требало раније да изради или мења детаљне планове, а не да решава проблеме од случаја до случаја. Радови на инфраструктурним објектима / водовод, канализација, струја и остале инсталације / се морају такође испланирати и искоординисати да се избегну случајеви раскопавања улица у више наврата или у доба када за то није време. Наравно, веома важно је натерати инвеституре да врате улице у првобитно стање по завршетку радова на прикључењу објеката, а затим, по завршетку градње у појединим блоковима урадити коначно уређење околног простора, улице са паркинзима, тротоарима и пешачким прелазима .
Наравно, све ово није једноставно и лако спровести, чега смо сви свесни. Потребно је максимално ангажовање свих:
Стручних служби које би првенствено требало да израде планове, поједноставе процедуре и убрзају процесе издавања услова и добијања дозвола.
Инспекцијских служби које би пратиле реализације пројеката за које су издате дозволе, пратиле стање на терену и санкционисале непоштовање прописа.
Ресурсних старешина, чланова Градског већа, градског архитекте и градског менаџера који би заједнички деловали на свим питањима од значаја за функционисање града.