Коштуница отворио нову зграду Библиотеке Матице српске

Председник Владе Србије и председник Демократске странке Србије Војислав Коштуница отворио је данас нову зграду Библиотеке Матице српске у Новом Саду. Истичући задовољство што може да пожели успешан рад Матичине библиотеке у новој згради, изграђеној заједничким средствима Владе Србије и Извршног већa Војводине, уз допринос из средстава Националног инвестиционог плана, премијер Коштуница је нагласио да осим што у овој прилици може да послужи као пример сложног рада и паметног улагања у националну културу, Матица српска је била и остаје једна од најстаријих и најзначајнијих установа српског народа уопште. У исто време она је живи пример улоге коју стрпљиво и мудро негована традиција може одиграти када је реч о напретку, па често и опстанку једне нације и њене државе. Поред непроцењивог  учинка на пољу развоја науке и културе свог народа, школовања и помагања његових најдаровитијих изданака или бриге о уметничким вредностима у периоду дугом скоро два века, многи нараштаји матичара су  допринели очувању и неговању српске писмености у најширем значењу те речи. При томе је улога Библиотеке Матице српске увек била од највећег и незаменљивог значаја, рекао је Коштуница. Он је истакао да је после наших манастирских ризница, а пре свих хиландарске, Библиотека Матице српске једна од најстаријих српских библиотека, која се на поузданим темељима средњовековне традиције развила у институцију од највећег националног значаја. Коштуница је присутне подсетио како је Библиотека, убрзо после оснивања Матице српске, међу првим поклонима примила драгоцене примерке од филкозофа Атанасија Стојковића, професора и ректора Универзитета у Харкову у Русији, где је предавао и први писац Устава Србије из 1805. године Теодор Филиповић, односно Божа Грујовић. Евоциране су успомене и на епископа будимског и бачког Платона Атанацковића и Саве Поповића Текелије, који су јој завештали своје личне библиотеке, да би потом била обогаћена даровима највећих имена српске писане речи, Вука Караџића и Петра Петровића Његоша. Данас је Матичина библиотека место на којем се чува највећа збирка старе и ретке српске књиге између 15. и 18. века, колекција од преко 670 старих рукописних књига и јединствена збирка српских периодичних публикација из периода 18. и 19. века, подсетио је премијер. Са преко три милиона примерака, са разрађеном мрежом размене са стотинама других библиотека из више од педесет земаља, са модерном електронском опремом и стручним кадром  од 150 запослених у изванредним новим просторијама, Библиотека Матице српске данас није само понос Новог Сада, Војводине и Србије, него једна од водећих установа своје врсте у нашем делу Европе, сматра Коштуница. Према његовим речима није случајно што су Матица и њена библиотека као место чувања националне културе настали управо на северу, у пештанској дијаспори, где су се затекли давно избегли Срби. Ту, где су превладавали други народи, а говорило се и писало страним језицима, оснивачи Матице и њене Библиотеке најдубље су и најбоље доживели вредности српског језика и предања, као и сав значај њиховог неговања. Као што је на јужном крају своје постојбине српски народ на историјска искушења одговарао чувањем идеје државе, на другом свом, северном крају то је чинио јачањем институција, неговањем језика и школства, нагласио је Коштуница. То је разлог да, према античкој парадигми, Нови Сад, седиште Матице српске, с правом буде назван Српском Атином. Различита је била борба, али исти циљ. Коштуница подсећа да је сва снага српског народа у Војводини, од времена пада српске деспотовине до уједињења 1918. године била усмерена на обнову државности, која најбоље и једино може  да гарантује заштиту српског језика, народних обичаја и предања, предачке вере, као и истинско здравље и благостање породица и појединаца. У овој борби велики допринос дала је и Матица Српска. Библиотека, као и сама Матица Српска и наш најстарији часопис, Летопис Матице српске, заиста су верни сведоци времена и историје српског народа. Нека би тако остало у будућности, на добро свих грађана Србије. Стало ми је, поручио је Коштуница, да и данашњој свечаној прилици, поменем тешкоћу са којом су Србија и сви њени грађани у овом тренутку драматично суочени. Као што вам је свима познато, наша земља данас води историјску битку за свој територијални интегритет и суверенитет, како би у свом саставу сачувала Косово и Метохију. Он је споменуо и неке од разлога који оправдавају нашу свакодневну борбу којом се спречава комадање Србије. Послужио се  речима писца и књижевног критичара Зорана Мишића: Он каже „није ли косовско опредељење увек било једно исто опредељење које нас је нагонило да се боримо за тобоже ‚изгубљену ствар’ у тренуцима када је цео свет веровао да нам нема спаса? Нисмо ли управо у таквим тренуцима... долазили до најпуније потврде свога постојања?” У овом Мишићевом тексту од пре пола века стоји важна мисао да се од када постојимо тврди да је Косово изгубљена ствар. А ми вековима увек изнова доказујемо истину, коју смо као народ запечатили у новом Уставу, да Косово јесте, да је било и да ће заувек бити Србија. Честитајући на досадашњем успешном раду Библиотеке Матице српске  и њеном скоро двовековном чувању огња српске научне и књижевне мисли, Коштуница је изразио наду да ће и нараштаји који долазе наставити да поштују и негују исте оне вредности које су заступали оснивачи Матице. И у томе јесте најдубљи смисао појма традиције. Делујући у том духу, отварањем нове зграде Библиотеке ми данас само испуњавамо завештање њених оснивача, према којем ће у Библиотеку сви „слободан приступ имати и књиге читати моћи”. Уверен да ћете, захваљујући између осталог и побољшаним условима у новој згради, наставити да, као и до сада, обављате драгоцени посао „српске матице”, имам част да вам пренесем поздраве Владе Србије и изразим најбоље жеље за срећан рад. 

Библиотека је подигнута на месту дотрајале куће и чини целину са постојећим здањем Матице српске. Нова зграда библиотеке има 4.300 квадратних метара, постављено је 20 km металних полица, а највише простора намењено је књигама, периодици, легату и посебним збиркама. У новој згради отворене су две читаонице, а повезана је са старом. Средства за изградњу обезбеђена су из покрајинског и државног буџета, као и из Националног инвестиционог плана. Отварању нове библиотеке присуствовао је и председник Извршног веће Војводине мр Бојан Пајтић.