Новосадски Биџа

На јавној аукцији коју је крајем прошле године организовао Завод за изградњу града ДОО „Метално” имало је најбољу понуду од 60 милиона динара за закуп 650 квадратних метара плаца на углу Булевара Ослобођења и улице Аугуста Цесарца. Извршни одбор Скупштине града одлучио је да одложи доношење одлуке о додели овог плаца док не добије додатне информације о пословању предузећа „Метално” и њеног власника Драгана Спасојевића због наводне сумње да је финансијер Радована Караџића и Ратка Младића. Информације о законитом пословању ове фирме ових дана стигле су из Трговинског, Окружног и Општинског суда у Новом Саду, као и из Министарства унутрашњих послова.

Одбор за урбанизам Градског одбора Демократске странке Србије сматра да овакав поступак градских власти тражи одговоре на следећа питања:

• Да ли је ангажовање полиције од стране градских власти уобичајена пракса у испитивању свих потенцијалних инвеститора у граду или то важи само за оне који нису део „финансијског система” који влада у Новом Саду?

• Да ли градска власт на овакав начин врши притисак на потенцијалног инвеститора да се „уклопи у систем”?

• Да ли градска власт у Новом Саду више воли ниже понуде од „поузданих” инвеститора, па макар то било и на штету грађана?

• Да ли је можда неко од утицајних пријатеља појединих градских функционера „бацио око” на ову атрактивну локацију?

• Да ли власници фирми које легално послују од сада морају да прибаве потврду о „морално-политичкој” подобности?

Читава ова ујдурма подсећа на извесног Биџу који је за време владавине Слободана Милошевића као градоначелник Свилајнца наредио полицији на улазу у град да не пушта никог ко им се не би свидео. Одбор за урбанизам Градског одбора ДСС пита се да ли је то и Нови Сад добио свог Биџу, или још горе, своје Биџе?