|
Дерогирање
институција од националног значаја
Власт остатака ДОС-а у Новом Саду и
покрајини показала се као штетна, не само због неспособности,
неодговорности, афера и повезаности са организованим криминалом, већ и
због истрајности у спутавању рада установа и институција које су од ширег,
националног значаја. Представници покрајинске власти показали су се
успешним у претходном периоду једино у доношењу Омнибус закона - закона од
којег ни један грађанин покрајине није имао користи, затим у усвајању грба
који није грб Војводине, а којим се, заједно са другим одлукама Скупштине
АП Војводине (одлука о идентификационој легитимацији нпр.) врши пресија и
дискриминација не само политичких неистомишљеника, већ и већинског народа
у Војводини уопште. Гушење и онемогућавање напретка српске културе и науке
у АП Војводини одавно је најављено иницијативом за оснивање Војвођанске
академије наука и уметности, иако је сваком врло јасно да се тиме не
постиже ништа добро, а данас се већ говори и о конкретним корацима у том
правцу. Провинцијализацији националне културе и науке поново се желе
одшкринути врата у задужбини Владике Платона. За које и какве академике се
тражи привилегована потиција овде у Новом Саду? О крајњим намерама није
потребно ни трошити речи. Уместо да се подстакне на све расположиве начине, рад САНУ и рад њеног огранка у Новом Саду, у Београду се смањују
средства за рад ове највише научне установе. Ни проблем са Српским
народним позориштем није мали, па ни безазленији. И СНП се налази на удару
политике која не води рачуна о смислу свог постојања, о појединим
обавезама, о националним интересима. Задржимо се мало на овом последњем
питању које такође можемо да сврстамо у контекст настојања да се
обесмисле, дерогирају и унизе установе од посебног културног и националног
значаја.
Проблем у СНП ескалирао је од
именовања Миодрага Петровића за управника 6. септембра 2002. , односно
већ раније учињеним покушајима од стране политичких представника ЛСВ-а
да се овај избор онемогући, сматрајући да поменути кандидат није
политички лојалан њиховој странци. Истовремено не водећи рачуна о
значају и улози СНП-а у Новом Саду и српској култури уопште нису се
потрудили нити покушали да дају противкандидата који би имао иоле
озбиљније референце за обављање овог посла. Незадовољни избором Миодрага
Петровића за управника, представници ЛСВ-а су настојали да онемогуће
нормално функционисање СНП-а и то тако што су вршили притисак да се
поједини чланови управе СНП-а смене (искључиво због политичких разлога и
упркос чињеници да поседују све релевантне референце). Овом приликом
важно је нагласити да је Миодраг Петровић први управник СНП-а који је
изабран на то место по конкурсу и на основу поднетог програма рада за
четири године колико је замишљено да он обавља ту функцију. На предлог
Управног одбора СНП-а, Извршно веће АП Војводине га је 6. септембра
именовало на мандатни период од четири године.
У прилог наведеној заснованости избора
Миодрага Петровића сведоче и дописи Покрајинског секретаријата за
образовање и културу, први од 5. јула 2002, а који је потписао Драган
Срећков, помоћник покрајинског секретара за образовање и културу. Други
допис упућен је 10. јула 2002. – од покрајинског секретара за образовање
и културу Золтана Буњика, којим је прописано спровођење поступка
предлагања за именовање директора установа културе. Миодраг Петровић је,
противно Закону и Статуту СНП-а, разрешен дужности по хитном поступку
17. септембра без ваљаног образложења и истог дана за управника је
именован Миливој Млађеновић, који је још увек на месту председника
Управног одбора СНП-а. При томе не треба занемарити да је и у овом
случају у великој мери превагу однео партијски критеријум пошто је
поменути господин члан једне од странака владајуће коалиције (за
новинаре би вероватно било занимљиво детаљније се упознати са
историјатом некадашњег управника Народног позоришта у Сомбору, где је
смењен после 5. октобра због, између осталог, лоших финансијских
резултата).
Веома индикативно је да ће за новог
председника Управног одбора СНП-а бити именована досадашњи члан Управног
одбора, а однедавно директор Стеријиног позорја мр Мирјана Марковиновић,
члан Лиге социјалдемократа Војводине. Она је била управник СНП-а у
периоду од 1987. до 1989. године. Њу је на ту
функцију довео Живан Берисављевић. У то време директор драме је био
Драган Срећков, данашњи заменик Золтана Буњика, покрајинског секретара
за образовање и културу. Када се свему овоме додају и други проблеми
који се намећу СНП-у од стране градских власти долазимо до закључка да
постојећа власт уместо да помогне рад овако значајних установа чини све
што је у њеној моћи, користећи већ препознатљиве партијско-политичке
методе да функционисање СНП-а спута онемогући и стави под контролу. С
тим у вези подсећамо јавност и на оне проблеме који су не тако давно
били у жижи интересовања, као што је случај отимања Свечаног салона СНП-а
за службене канцеларије удружења „Егзит”.
Када смо већ код манифестација које су
заокупљале постојећу градску власт и још увек је заокупљају јер студенти
новосадског универзитета се онемогућавају да обављају уобичајене
активности у вези са спремањем испита свакодневним пуштањем музике која
превазилази дозвољене децибеле и елементарне границе доброг укуса, треба
подсетити да је манифестацију „Егзит” град ове године издвојио 18 и по
милиона динара, док је СНП-у за целокупну програмску делатност драме,
опере и балета у 2003. години намењено свега 13 милиона динара од стране
Покрајине. Укупно узевши, овај пример као и други који се односе на рад
институција и установа од националног значаја и однос актуелне власти
према њима убедљиво сведочи о карактеру „остатка ДОС-а”, а можда и о
његовим крајњим политичким намерама.
На питање новинара ког кандидата ће
ДСС подржати на предстојећим председничким изборима Микавица је рекао да
су избори сада некорисни и да не могу да помогну никоме. Они су
организовани само због тога да би ДОС до пролећа „дошао до ваздуха”. За
ДСС избори нису чињеница којом би требали да се бавимо. ДСС ће
анкетирати грађане да бисмо видели да ли су за ванредне парламентарне
изборе. За нас би прва наредна изабрана Скупштина Србије имала
уставотворни карактер. За председничке изборе расписане за 16. новембар
ДСС неће водити ни кампању, ни антикампању. Иначе, што се тиче
покрајинских и локалних избора, за нас је ситуација у Војводини и у
Новом Саду одавно зрела за изборе, рекао је Микавица.
др Дејан Микавица, председник ГО ДСС Нови Сад
25. 09. 2003.
Информативна служба ГО ДСС
Нови Сад
|