Корупција и погрешна политика у здравству

Што се тиче теме која потреса јавност Србије последњих недељу дана, да су лекови оштетили здравствену касу и како су лекари злоупотребили печате па је установљен мањак у каси од милион и по евра, желим да Вам кажем да неко очигледно има намеру да скрене пажњу са суштинског проблема. Ако је 17 лекара исписивало више рецепата, свакако нису могли да направе мањак од милион и по евра, како каже министар у оставци Томица Милосављевић. Он каже да је у првих шест месеци ове године потрошено милион и по евра више него што је планирано. Прво се поставља питање ко је уопште правио планове ко је болестан, ко није болестан или ко се оперише, а ко не. Међутим, то је тема којој ће Демократска странка Србије посветити пажњу када за то дође време. Ми имамо информације да је мањак пет до шест пута већи него што га приказују. О томе је пре две недеље говорио и др Обрен Јоксимовић, а прошле године и 52 смењена директора. Погрешна политика довела је здравство довде. Ви се вероватно сећате да је у мају прошле године кренула прича како ће се увести нови рецепт и како ће он практично омогућити боље снабдевање апотека и како ће се лекови мање трошити. И стари и нови рецепт имају потпуно иста заглавља у која се уписују подаци. Штампање 100 комада старог рецепта кошта 14 динара, а новог 22 динара. Простом рачуницом, имајући у виду податак да у Србији постоји 23.000 лекара који имају право на писање рецепата и просечан број дневно писаних рецепата по лекару, испада да је на годишњем нивоу само разлика у цени папира 283.016 евра. У то време, значи у јуну прошле године, заменик директора Републичког завода за здравствено осигурање био је Зоран Весић, који је у овом моменту на волшебан начин нестао. На основу идентификационог броја лекара и серијског броја рецепта, уз софтвер који поседују апотекарске установе и РЗЗО, можете да контролишете само лекара. Значи, можете да контролишете колико је који лекар потрошио рецепата и који произвођач производи те лекове. О томе ће још бити говора, јер није свеједно који лек издајете на рецепт. Постоји, на пример, један лек од четири врсте произвођача. Цена, наравно, није иста. Ако ћемо да се бавимо рационализацијом у здравству, онда треба инсистирати да се прописују они лекови за које има пара.