Драган Јочић, члан Председништва ДСС: „Већ је трећа недеља како траје ванредно стање и желим прво да кажем да ДСС поздравља успехе Министарства унутрашњих послова Србије у борби против организованог криминала и откривању и раскринкавању ове, то можемо са сигурношћу рећи, мреже која је била распоређена и вршила кривична дела на територији целе Србије. Можемо да кажемо да је у Србији постојала мафија, а да ли постоји још то ћемо видети. Скептични смо у погледу изјаве премијера Живковића да мафија у Србији не постоји. Скептични смо, заправо, из два разлога- пре свега што је мафија друштвена појава која стално постоји и стално је треба поткресивати и што она не може да се искорени али може да се контролише и може да се сузбије на минимум. С друге стране, скептични смо с обзиром на изјаве и господина Живковића и госпође Чомић и покојног Зорана Ђинђића и Чеде Јовановића које ћу Вам као илустрацију поновити, а то сам све рекао и у Скупштини Србије приликом инаугурације нове Владе. Оно што је битно поновићу и сада, а то су у ствари и запажања ДСС-а. После 5. октобра није се приступило отклањању прве и основне степенице у стварању демократске државе, а то је организовани криминал. Сада смо више него икада сигурни да су економија, порески систем и приватизација секундарни, а оно што је основно и што је требало урадити пре две и по године је ослободити се организованог криминала. Последњих десет година у полицији, државној безбедности и делу војске формирано је нешто што се зове парадржавна организација, а што сада зовемо „групе за вршење одређених кривичних дела”. После 5.октобра било је нужно да се са тим прекине и да се исто као сада, овом брзином, обрачуна са криминалом. То није урађено и заправо створио им се утисак, под „им” мислим на организовани криминал, да могу бити јачи од државе. Оно што је битно у убиству Зорана Ђинђића није само убиство, него жеља да се каже свим грађанима Србије да је одређена група или организована мрежа која стоји ван државе у ствари јача од државе. Но, то није тако и због тога ДСС поставља питање: зар је морало да се деси убиство а да само за 15 дана после њега буде отклоњен већи део криминала у Србији. Зашто то није раније урађено-на то питање врло се тешко даје одговор, ни Влада, ни премијер једноставно не могу да дају одговор. Постоји одређена наивност челника садашње Владе, односно премијера, чак и у погледу тога шта је то организовани криминал. Садашњи председник Владе Живковић 8.јула 2002.год. дао је изјаву на коју је ДСС одмах реаговао, а изјава је гласила да мафија у Србији нема своју државу и да криминалне групе нису повезане са државним врхом. Живковић даље каже да су те групе потпуно ван државног апарата и чак лицитира са групама од 100 преко 150 до 200. Премијер Ђинђић наивност је, на жалост, платио главом. Говорио је да је мафија системски поражена. Садашњи потпредседник Скупштине Србије госпођа Чомић изјављује да је после 5. октобра хоботница уништена и да су оно што се сада види само њени последњи пипци. Чеда Јовановић је изјавио да борба са криминалом није искључиви или ексклузивни програм Владе. После свега овог поново закључујем да је добро што се овако кренуло у борбу против организованог криминала, али остаје питање због чега то није учињено раније. А могло је, јер држава је располагала свим средствима потребним за то: и Службом државне безбедности и јединицом за специјалне операције која је чак стављена под директну контролу Владе, а постојао је и Савет за националну безбедност. Просто није могуће да није било никаквог знака да ће се десити оно што се десило. Сматрамо да је ванредно стање заправо мера која је предузета док се не консолидују снаге у држави, а да ли је оно и оправдано показаће време. Сматрамо да се ванредно стање не сме злоупотребљавати, али примећујем да постоји тенденција неких политичара у ДОС-у да злоупотребе ванредно стање као начин политичке борбе против одређених политичких странака и групација. Ванредно стање не може бити плашт за двоипогодишњи нерад у озбиљном доношењу закона којима би се и правосуђе и безбедносни органи ефикасно обрачунали са мафијом. Са таквим се законима каснило , а и они који су донесени нису заживели. Тако је само недељу дана пре убиства господина Ђинђића именован специјални тужилац, јер одговарајући закон који је то предвиђено није примењен седам месеци. И опет питање: зашто? Чини се да је господин Ђинђић жртва не само оних који су убиство директно извршили, него посредним путем он је жртва неефикасности сопствене Владе. Надамо се да ће ванредно стање престати, јер оно спутава информисање, спутава могућност да се чује и види шта се дешава у Републичкој скупштини. За два дана улазимо у Савет Европе и у обе наше скупштине доносе се битни закони који су релевантни за одређивање судбине државне заједнице, али и за живот у Србији.”

Душан Будишин, члан Председништва ДСС: „Ванредно стање је у ДСС-у оцењено као једна непотребна мера и то из више разлога, а пре свега због тога што је непотребно дигнута тензија. Затим, да се благовремено кренуло у борбу са мафијом могло се на други начин радити ово што се сада ради и најзад, ДСС је истицао оно што никако не може да се пренебрегне, а то је да ванредно стање води контроли штампе, што је и очигледно. Ту је затим и притисак извршне власти који је већ постојао, на правосудну и законодавну власт. Једна од негативних последица ванредног стања је и забрана ТВ преноса која је уследила баш у моменту када се у Србији доносе круцијални закони, као што је ребаланс буџета који показује оно на шта је ДСС и раније указивао. ДСС је тврдио да се економски напредак може постићи пре свега улагањем, нарочито из иностранства, а не непотребним и високим зајмовима који неће моћи да буду враћени са одговарајућим каматама. Притисак на судску власт видљив је пре свега оставком г-ђе Лепосаве Карамарковић која је вољом свих чланица ДОС-а дошла на место председника Врховног суда као стручна и квалификована, а као лице које ужива пуно поверење да пољуљаном угледу судства поврати ранији углед. То је довело до онога на шта је ДСС указивао, а то је да је извршна власт желела да се наметне и судској и законодавној власти, што је веома опасно. То је и био разлог што је ДСС изашао из Владе Републике Србије не желећи да сноси последице за оно чему није допринео. ДСС је у Скупштини Србије у старту био лојалан ДОС-у. Међутим, доношењем неких закона, по нашем мишљењу непотребних и не онаквих какви би требало да буду, ми смо дошли у дисхармонију са остатком ДОС-а. Ту пре свега мислим на Закон о опорезивању екстрапрофитера који је ишао пречицом, уместо директно. Требало је све препустити органима правосуђа који су колико-толико били у стању да се ухвате у коштац са том врстом криминала. Уместо тога ишло се на опорезивање екстрапрофитера, а заправо је уведено само „плаћање грехова”. То је био, не само тактички промашај, него овај закон није донео ни очекиване резултате, пошто није наплаћен ни десети део онога што је министар Ђелић обећавао. Даље, Демократска странка Србије је приликом расправе о кривичном закону предвиђала оштрије казне за одређена кривична дела, али тај наш предлог у Скупштини Србије није прошао. Не знам да ли знате да је сет закона у области правосуђа дело ДСС-а, као и онај део кривичног закона о миту и корупцији. ДСС је желео да на тај начин крене од почетка и да да замах правосуђу, али у томе у Скупштини Србије нисмо наишли на разумевање. Ми смо упозоравали да се са криминалом мора обрачунавати оштрије. Ми смо иницирали и тражили именовање републичког тужиоца, а то именовање је трајало више од десет месеци. Потпредседник Владе Србије Михајловић 25.априла 2001.год. изјавио је да се специјалне јединице којима командује човек са надимком Легија не разликују од руске, америчке и сваке друге такве јединице, а даље каже да жели да демантује да је та јединица била „одред смрти” Радомира Марковића. Ако је то изјавио потпредседник Владе задужен за ресор унутрашњих послова, онда је јасно колико је борба против криминала била неадекватна и непримерена, али говори и о томе колико нису нису били уважавани посланици ДСС-а када су на ово указивали у републичком парламенту.”