Осврт на рад градске власти у Новом Саду

Питање о функционисању градске власти у Новом Саду из угла новосадског одбора ДСС – јесте питање политичке парадоксалности у којој се нашла и наша странка и Новосађани који с разлогом очекују озбиљнију, одговорнију и успешнију власт а наде за то је све мање упркос чињеници да је ДСС најјача странка у Новом Саду како су то показали и претходни председнички избори. Велики део одговорности за добро представљање градске власти, иако је судећи по свим показатељима она изразито лоша или бар недовољно добра, јесу и сами медији који су се на жалост уклопили у једну изопачену слику идеалног представљања градских функционера чак и онда када њихови наступи нису ништа друго него један јалов, маркетиншки напор да сачувају своју позицију и убеде Новосађане да су баш они ти који су у стању да им олакшају живот. Новосађани не ћуте и о томе се може уверити свако ко седи у нашим просторијама, поред страначког телефона 443 202. ДСС је по мом личном мишљењу требала одавно да напусти локалну власт у Новом Саду јер на основу срамног и понижавајућег договора из 2000. године нема практично никакву могућност да учествује у вршењу власти. Позиција наших посланика у градској скупштини је понижавајућа, а представници странака које не уживају никакакав политички легитимитет ни у граду ни у покрајини је таква да су све наше иницијативе унапред узалудне, одбачене и игнорисане. Остатку ДОС-а треба некакав послушнички ДСС у Новом Саду, а он то не може и не сме бити јер је после свега остао једина странка која уме препознати културни и цивилизацијски идентитет овог града и сачуати оно најлепше што представља његову традицију. Основне карактеристике неуспешности ове власти тешко је набројати, а питање је да ли има и смисла о њима и говорити пре локалних избора. Уосталом, не зна се ни шта ће се и на који начин из овог мог излагања пренети. Вероватно нешто или ништа битно. У години која је на измаку оставили смо за собом спектакле на Петроварадинској тврђави за које нико није поднео ни валидан рачун ни урачунљиво објашњење. Новосађани не обележавају годишњице ни рођења ни смрти својих најзначанијих личности без чијег дела не би ни били овде нити бисмо били оно што хоћемо да будемо. О томе уосталом сведоче и избори за октобарску награду Новог Сада. Ђинђићевци сарађују са лигашима и њиховим првацима који су својим поступцима у више наврата изблатили углед и име овог града јер им је то у интересу. Јесте у нечијем интересу, али није у интересу Новосађана. Због тога што су Новосађани решили да се опросте од претходне неуспешне власти, приморани су да прихвате ову у многоме чак гору, лицемернију и прагматичнију власт. Нико од њих није разумео да би требали да рашчисте најпре са самим собом, шта могу и шта представљају, па тек онда да се усуде да представљају град који је далеко изван њихових интелектуалних, образовних и националних потенцијала.

Власт у Новом Саду и даље није власт за Новосађане, већ за оне који мисле да имају право да врше власт у њихово име, како им падне на памет и како одговара њиховим користољубивим афинитетима. Усуђују се да изађу у јавност са причама да је градска влада посветила велику пажњу решавању комуналних проблема, а ни један доказ у прилог томе не износе. Које су то путеве изградили кад и данас Новосађани из појединих улица из ширег центра града не могу да њима иду због промашених договора о завршетку послова. Не знају чак ни које су улице асфалтиране а које су остале под старом коцком. Хвале се градском дипломатијом која је осигурала обнову новосадских мостова, а за почетак радова на томе чекали смо све до недавно. Праве заобилазнице преко најстаријих српских православних гробаља а нису се удостојили ни да објасне грађанима какви договори стоје иза оваквих планова. Велики радови у циљу решавања комуналних проблема касне, а они се хвале да су после две године почели да раде на томе. После две године уверавају Новосађане да су припремили побољшање туристичке понуде града. Ругају се Новосађанима обећавајући организовање некаквих трибина о кланичном отпаду, проблему амброзије и заштити животне средине као да су опозиција а не власт и то апсолутна, власт која је могла да понуди решења и реализује иста. Јавна комунална предузећа раде изузетно слабо, а увид у њихово пословање је онемогућен по принципима страначке недодирљивости и страначке лојалности. Градске фасаде се уређују са закашњењем, у старом градском језгру ничу стамбене зграде, а питање већег остајања пореза на промет граду користи се онда када треба убрати још који политички поен пред већ измореном јавношћу нашег града. ДСС у Новом Саду очекује да ће на следећим локалним изборима доћи у прилику да поправи све што је унеређено и да пред своје суграђане изађе са програмом од којег ће Новосађани имати користи и бити у прилици да се поносе са новом градском владом, што сада очигледно није случај.

Мр Дејан Микавица, председник ГО ДСС Нови Сад
13. 11. 2002. Служба за информисање ГО ДСС Нови Сад