Целокупни говор председника Коштунице у новом саду

„Као и увек када долазим у Нови Сад, када долазим у нашу Српску Атину зазирем од тога шта ми у овим временима помућеним историјом, поделама, помало мислимо једни од другима и да ли су нас Дунав и Сава поделили. И опет када се нађем овде, када се окупимо „код Милетића” уверим се да нас ништа не може поделити. Наравно, не бисмо били оно што јесмо да мало другачије једни на друге не гледамо, да се каткад једни о друге огрешимо, да стварамо погрешне представе једни о другима, каквих је било у историји. Али, оно што је јаче од свега тога је народно расположење да се превазиђу све границе и препреке, Сава и Дунав као да их нема и да смо једна целина. Лепши у својој различитости коју нам је историја дала и што је била лепота наше историје, наш усуд да се раздвајамо, да се селимо стално, да се и између себе разликујемо, али да смо баш зато и лепши што смо различити. И наравно, да бисмо те разлике сачували ми хоћемо једну дрћаву, а у тој једној држави да се поштујемо у свим различитостима. Нећемо државу која ће бити централизована, нећемо унитарну државу, али нећемо допустити ни да неко у овој држави у којој живимо -Југославији, -Србији ствара нове државе. Ни унитарна Србија, а нити Војводина као држава у Србији, већ лепо уређена земља у којој ће моћи да се чује и глас Војводине, Шумадије и Тимочке крајине и западне Србије. Дакле, Србија састављена од регија са пуном самоуправом која је израз и наше историје , али и најбоља брана сваком сепаратизму и свима онима који снују нове државе на овим просторима.

Држава као целина ће бити сачувана и то више нико не може довести у питање. Ви знате да је било и оних који су мислили да би могли Србију и Црну Гору да раздвоје и да би оне требало да буде две посебне међународно признате државе. Такав смо покушај спречили и Србија и Црна Гора су остале на окупу, а то је данас гарант да ће сваки део ове земље и Војводина и Косово и Метохија, макар и привремено под међународном управом по Резолуцији 1244, остати у саставу наше државе.

Велика је ствар и велико је охрабрење видети Вас још једном „код Милетића”. Последњи пут сретосмо се овде пре две године. Нешто смо обећали народу Србије и целе Југославије, али очичледно да се неко тих обећања није држао. Неко је заборави шта је овде речено и то је разлог због којег Вам се пре две године обраћам-да оно што смо тада започели сада довршимо, без оних који то неће без се може и мора, кога нема без њега се може. Наставићемо са подједнаким и још већим уверењем да се ова држава може очувати, да се може демократизовати и правно уредити, тако да сви у њој буду једнаки и да је сви осећају као свој дом. И то не само они којима је добро, него и они којима није добро и да онима којима није добро буде боље, а не да живе у сталној неизвесности. То су била обећања дата пре две године. И сада као и тада нерадо сам се кандидовао на изборима, али сам и онда и за савезне и за републичке изборе рекао да ћу се прихватити кандидатуре под условом да се боримо за очување заједничке државе и за то да Србија буде правна држава, да у Србији влада закон, а не самовоља појединца, не да владају закони мафије, већ да владају правни, људски и Божији закони по мери Србије. Први део обећања, када је реч о очувању заједничке државе испунио сам или, да будем искрен испунили смо сви заједно. Питање је још како да буду уређени сви односи између Србије и Црне Горе, али једно је извесно-нико никада ту државу неће растурити. Она ће опстати, а можемо преговарати и годину и десет година и знам да ће временом бити све чвршћа и чвршћа. Биће то зато што на путу ка Европи и ова држава мора да се интегрише. Не може се у Еврпоу дезинтегрисан, не може се разбијен. Нема овде више цепања, нема више распарчавања, нема више ратне несреће. Морамо се окренути будућности и нечему што ће донети бољи живот у једној правно уређеној држави која улази у Европу не четвороношке, него уздигнуто и усправно како је увек било у историји, а пре свега када је реч о Војводини која је увек била у Европи.

Друго наше обећање зарад којег сам се прихватио да изађем на ове изборе јесте да у Србији завлада право, да завлада закон. Србији је потребно велико спремање, демократско спремање, велика метла и на изборима, што је демократски- и у скупштини, новим законима, а пре свега новим Уставом Србије који ће Србију да учврсти и ојача и учини да Србија буде и демократска и правна и регионално уређена, децентрализована и декриминализована држава, јер много је криминала у овој држави, много је то узело маха и против тога се морамо борити. Боримо се за Србију у којој ће поред Устава бити донети сви они закони који буду потребни да би живот био лакши и сигурнији, а свима онима који хоће да раде, а Србија и народ хоће да раде, а не да беспосличе и буду незапослени да се омогући да раде, да онима који хоће и могу да улажу у привреду то омогућимо, а не да не знају шта ће сутра бити са њиховим новцем. Потребно је, наравно, да ти закони поведу рачуна о социјалним приликама, а не да се стално граби из народног џепа, а правда тиме да је то у интересу народа, како би он живео по европским стандардима. И Владина политика и закони морају бити такви да се њима поведе рачуна о свима онима који немају, о старима, о незапосленима, инвалидима и расељенима, о избеглицама. То је смисао наших промена и правног преуређења наше државе и тај део посла нам предстоји. Избори који су пред нама, ови заказани за 29. Септембар, који су могли бити и морали бити заказани тек када завршимо посао са Уставном повељом, али који су расписани сада, ти избори омогућавају и омогућиће вашом вољом, а нашом победом да се изборимо за оне друге, праве, скупштинске изборе. Јер, Србија заслужује боље од онога што сада имамо у Скупштини. Ако ништа друго, Србија заслужује Скупштину у којој се посланички мандати не краду. Србија ће имати Скупштину у којој то неће бити могуће и у којој ће седети људи који ће вас заступати и који ће увек моћи да вас погледају у очи.

Што се садашње Владе тиче што год им се рекне да није у реду, они кажу да то спречава и онемогућава реформе. Тиме се Влада грчевито брани од сваке критике, јер је за њих и најмања замерка тобож против реформи. Прича коју смо деценијама слушали о издајницима и патриотама сада се понавља у причи о реформистима и антиреформистима. Влада Србије највише ради на томе да се реформе у Србији не спроводе или да се спроводе рекламом, спотовима, билбордима, нападима на оне који било шта приговоре. Много тога је требало да буде урађено, а није. Али, како се избори примичу, један део Владе и њен председник крећу да сеју обећања и опет, морам рећи, то ме подсећа на Милошевића, али ови сада обећавају много више, тачније, обмањују много више. Борба против криминала и корупције се води на речима. Пре неки дан премијер Србије најављује да ће припремити стратегију борбе против сиромаштва. Две године он не види сиромаштво, а уочава га баш сада уочи избора. Али, неће проћи ни два дана, а они ће и ово као и сва друга обећања да забораве. Једино су продуктивни у спотовима, билбордима, обећањима, у рекламама, у комисијама, агенцијама и уредбама које су доносили уместо закона. То је једино, али од тога се у Србији не живи и тиме се гладни не могу нахранити. Зато су нам потребне промене и зато ови избори тек треба да утру пут следећим изборима, скупштинским изборима на којима ће Србија добити Скупштину и Владу какве заслужује. Ми на ове изборе излазимо да бисмо добили те друге и да бисмо показали да нас нико неће и не може насамарити. Има ту много онога што подсећа на оно што је било и то је најјачи разлог да се та прича заврши и да оно што смо започели пре две године наставимо сада. Путујући по Србији и пратећи оно што се дешава последњих дана, закључио сам да се толиком количином антикампање, сејања мржње, напада, ометања није служио ни Милошевић на оним претходним изборима. Исто што сам рекао и Милошевићу, понављам и сада. Никада на њихове лажи, на њихова подметања нећу одгоговорити на њихов начин. На њихову неистину одговорићу истином. Зашто ти напади и откуда та несигурност? Па њима је јасно расположење народа, а нама остаје да то расположење оверимо и да покжемо шта Србија заправо хоће и кога хоће, а кога неће. Које су разлике између политике коју водим ја и коју води Зоран Ђинђић? Но, пошто Ђинђић на ове изборе није смео, а није смео ни на претходне, као што неће смети ни н једне будуће изборе, неће смети да стане пред народ, он је нашао некога да га замени, некога да га на тим изборима заступа. А тај који га заступа јесте члан Ђинђићеве странке, али тврди да није, као да се стиди тога и каже да иза њега стоји невладина организација Г17 и каже да иза њега стоји група грађана. Сада заиста не знамо ко је тај човек и ко заправо стоји иза њега, али знамо да се на овим изборима не појављује онај ко треба да се појави, него неко ко га заступа. Чим дотакнете онога који на изборима не учествује ето њега као опареног да запрети, да каже да ће повести кампању „оносна Србија”и да ће да спасе оно што се не може спасти. И стално се понавља прича о изборима на које се не сме, на које се протурају кукавичија јаја.

Ја сам на ове изборе изашао исто као пре две године и изашао сам са уверењем да се наш посао, јер то није само мој, него наш заједнички посао мора завршити једним потезом, као што смо то урадити на претходним изборима. Ако ће бити једним потезом, онада наравно другог круга нема. Али, добро, нека га и буде, али да видимо ко ће бити у њему. Ђинђићев кандидат на овим изборима, онај који на овим изборима трчи уместо Ђинђића умисли је да ће он бити у том другом кругу и изазива ме на јавни дуел на који нећу са онима који ме вређају и говоре лажи о мени. Сада кажу да сам се уплашио дуела, а ја вас питам ко је од њих смео да изађе на црту Слододану Милошевићу. Да ли је то смео Зоран Ђинђић или Мирољуб Лабус? На њихове лажи, понављам то овде код Милетића и на њихове приче и подметања не одговарам. Ми ћемо такве разбити, али не разбити подметањима, разбићрмо их демократски на изборима 29.септембра. На те изборе треба изаћи у што већем броју и гласати за нешто што ће бити први корак ка новој другачијој Скупштини и другачијој Влади. Потребно је то учинити и зато што су они већ почели да сеју сумњу и смутњу да избори неће успети. То је и била прва премијерова изкјава када је он, то сви знају, а не председник Скупштине Србије, расписао изборе. На нама је сада да покемо да избори неће потрајати толико колико они хоће, да расипање народног новца неће трајати колико они хоће, него ћемо се потрудити да се до заврши 29.септембра. Гласајмо 29. Септембра за преображену Србију, за онакву Србију какву смо обећали, за демократску и правну државу у којој ћемо водити рачуна о свима онима којима је тешко, за једну сређену државу, јер она ће бити цела, а Војводина, зна се то добро, у њој је једн авелика лука и уточиште свима у невољи сабраним са разних страна. За све окупљене на овим просторима мора бити места и наде, а та нада долази са изборима са новом Скупштином и новом Владом. Хвала вам свима и баш хвала да овом тргу који ће знати и памтити шта смо све рекли и на шта смо се обавезали да би у Србији ствари кренуле другачије, онако како смо заслужили и како је ова наша лепа земља заслужила.”

18. 09. 2002. Служба за информисање ГО ДСС Нови Сад