Кандидат ДОС-а који то није

Иако је до председничких избора у Србији остало још 40 дана и предизборна кампања тек се захуктава, већ је и грађанима који само површно прате догађаје на српској политичкој сцени сигурно јасна једна ноторна чињеница. Ради се о томе да нам се догађа нешто што је већ виђено. Наиме, предизборна кампања председничког кандидата групе грађана Мирољуба Лабуса, у којој се посебно истичу премијер Ђинђић и бројна свита из државног апарата, неодољиво подсећа на оне које је у протеклих десетак година водио бивши режим Слободана Милошевића приликом сваких избора.

Можемо констатовати да медијску подршку господин Лабус добија од три основне полуге које је користио и диктаторски режим Слободана Милошевића: БК телевизије, ТВ Пинка и Радио-телевизије Србије. Стога се питамо да ли је господин Лабус кандидат браће Карић, Жељка Митровића и руководства Радио-телевизије Србије, када већ није кандидат остатка ДОС-а, јер се остатак ДОС-а ни око тога није усагласио. Без обзира на то што Демократска странка Србије још није истакла свог кандидата за председника Републике, противимо се неравноправним условима који су пружени већ пријављеним кандидатима. Фаворизовање господина Лабуса у медијима граничи се већ са добрим укусом, али смо склони мишљењу да ће народ, који је коначно пре две године прогледао, знати овакво понашање да оцени, па и да казни 29. септембра. Демократска странка Србије захтева подједнак третман у медијима свих пријављених кандидата, јер само тако може да се дође до регуларних избора. Нама у Демократској странци Србије већ самим расписивањем избора по старим, Милошевићевим правилима, било је јасно до чега ће доћи. Једино се нисмо надали да ће се у бахатости отићи тако далеко. Мислили смо, и поред свих политичких размимоилажења, да је време диктатуре и медијског мрака иза нас, али смо се преварили. Сада је сасвим јасно зашто се толико одуговлачило са доношењем Закона о радио-дифузији, а Закон о телекомуникацијама још није дошао на дневни ред скупштинског заседања. После доношења оба ова закона требало би да уследи расписивање конкурса за доделу радио и ТВ фреквенција, чиме би се у Србији број електронских медија са преко 1300 смањио за чак 1000. Тај конкурс вероватно ће сачекати и парламентарне или локалне изборе, односно биће расписан када то буде одговарало новим властодршцима. До тада сви електронски медији ће се држати у страху да не изгубе фреквенцију.

Кандидат ДОС-а који то није, а изгледа да није ни групе грађана, јер уместо објављених 17 до јуче је свега 9 грађана оверило свој потпис подршке. Мирољуб Лабус је јуче у новинама признао да су чланови његовог изборног штаба звали телефоном наше прослављене кошаркаше Владу Дивца и Предрага Даниловића, тражећи од њих јавну подршку. Он не сматра да су ти позиви у функцији притиска на познате спортисте. Ова прича говори много о самом кандидату. Подсетимо се, многи спортисти претходних десет година били су приморавани да дају подршку Слободану Милошевићу.После октобарских догађаја очекивали смо да се овако нешто неће понављати, али преварили смо се. Уосталом, политичко убеђење сваког грађанина, па тако и познатих спортиста, глумаца, научника и музичара је њихова приватна ствар. У свету је потпуно нормално да јавне личности чак и учествују у предизборним кампањама, али није нормално да их на то неко присиљава. Ово је још један од разлога зашто 29. септембра не треба гласати за кандидата који то не разуме.
Злоупотреба разноразних агенција за истраживање јавног мњења је посебна прича. Уз часне изузетке у Србији се овим послом баве махом нестручни људи који због финансијске или друге користи објављују већ унапред намештене резултате. И овај вид непрофесионалног рада власника појединих агенција такође је користио бивши режим. Ми у Демократској странци Србије, пратећи сва та назови истраживања јавног мњења предвиђамо да ће негде између 20. и 25. септембра режимски медији објавити да Лабус побеђује већ у првом кругу, мада је пре дан-два канцелар Ђинђић најавио и такву могућност уколико се др Коштуница не кандидује. Све ово буди сећања на време када су комунисти пре петнаестак година направили приликом кандидатуре Михаља Кертеса за председника Србије. Тада је популарни Браца на Косову и Метохији имао 120 % гласова. С обзиром на упадљиве сличности између владавине Слободана Милошевића и Зорана Ђинђића, ни овакве исходе не треба искључити.

Најзад, Градски одбор Демократске странке Србије у Новом Саду већ је указивао на проблем масовних смена директора по Србији из редова наше странке, а бројни су примери и отпуштања и шиканирања наших чланова на радним местима. Из тог разлога ми у Градском одбору Демократске странке Србије размишљамо о могућности да сваки наш функционер уплати по сто динара на рачун Фонда за предизборну кампању Мирољуба Лабуса. Тиме бисмо у случају евентуалне победе поменутог господина, у коју чисто сумњамо, бар мало ублажили последице које бисмо морали да поднесемо и које су постале део свакодневних политичких манира и поступака ДОС-ових првака и њихових послушника и истомишљеника.

08. 08. 2002. Служба за информисање ГО ДСС Нови Сад