о Закону о јавним набавкама

Овај закон прописује обавезу да сви корисници буџета као наручиоци могу да набављају робу, услуге и да наручују грађевинске радове само путем јавних набавки. Смисао закона је да се уведе ред у добијање послова који се финансирају из буџетских средстава. Будући да је буџет у овом тренутку можда и највећи купац у привреди, ово је једно од кључних питања којим би се спречила корупција и обезбедила виша конкурентност као и избор најбољих понуђача.

Предлог Закона је сагледан и анализиран пре свега са економског аспекта. Основно мишљење о потреби оваквог закона је позитивно. Реч је о неопходном законском акту који би требао да буде носилац активности у сузбијању корупције и криминала у државним службама и установама. Свима је познато да су све негативне појаве настале због недостатка позитивних прописа из ове области.

Предлог Закона о јавним набавкама би требало усвојити у начелу и појединим амандманима исправити његове погрешне одредбе, како би се олакшала његова будућа тумачења и примена у пракси. По нашем мишљењу амандмане би требало дати на одредбе Закона које регулишу следеће области:
у делу где Закон предвиђа изузетно строге критеријуме за избор понуђача, као што је бројна документација, испуњење економских, финансијских и техничких услова прописаних Законом. Овде се крије опасност да се највећи део малих предузећа приватног сектора која су иначе витална и способна за послове мањег обима искључе из конкуренције и да се формира монополска структура од само неколико предузећа који би задовољавали све услове и добијали вишемилионске послове.

Услове и критеријуме за конкурисање учинити селективним, тако да послови са највећом вредношћу имају најстрожије услове и најширу потребну документацију, а да услови за добијање послова мање вредности буду мање строжи. Тиме би се у првој фази омогућило да учествују многа предузећа приватног сектора и да се затим прилагођавају условима конкуренције и тржишта уколико желе да се кандидују за веће послове.

Треба се определити за сврсисходност постојања и пуног утицаја Управе за јавне набавке. Потреба Управе је дефинисана почетним члановима Закона, док се у каснијем тексту она више не спомиње. Сигурно је да постоји потреба за овом Управом, те је треба афирмисати у свим члановима Закона где се спомињу Влада, Министарство и други државни органи.

Управа обавља послове који се односе на:

1. учешће у припреми прописа у области јавних набавки;

2. праћење, увид и надзор у поступку јавне набавке;

3. пружање консултантских услуга наручиоцима и понуђачима;

4. заштиту права понуђача у поступку јавне набавке;

5. одређивање вештака који ће учествовати у поступку по захтеву за заштиту права понуђача;

6. вредновање и одређивање критеријума и одређивање поступака и методологије за избор економски најповољније понуде у зависности од предмета јавне набавке;

7. спровођење набавке по овлашћењу и у име наручиоца;

8. ближе одређивање поступака јавних набавки малих вредности;

9. давање мишљења о потреби за покретањем рестриктивног поступка или поступка са погађањем;

10. организовање обуке кадрова за обављање послова у области јавних набавки;

11. прикупљање информација о јавним набавкама у другим државама;

12. сарадња са страним институцијама и стручњацима у области јавних набавки;

13. објављивање и дистрибуција одговарајуће стручне литературе;

14. припремање модела конкурсне документације за типичне врсте јавних набавки;

15. припремање и учествовање у изради критеријума за оцењивање појединачних врста трошкова код корисника јавних средстава;

16. припремање јединствене основе за успостављање евиденције понуђача и њиховог финансијског бонитета, на основу података о преузетим и извршеним уговорима о јавним набавкама;

17. систематско прикупљање основних података код наручилаца и вођење евиденције података у области јавних набавки;

18. давање мишљења предузећима за радно оспособљавање инвалида код доделе уговора без претходног објављивања.

Управи за јавне набавке дају се надлежности и ингеренције које су довољне да обавља овим Законом поверене послове, пружи пуну подршку Комисији за заштиту права понуђача, али и подршку и помоћ наручиоцима који нису у стању да самостално и без тешкоћа спроведу поступак јавне набавке.

Будући да Управа за јавне набавке треба, поред осталог, да представља и снажан антикорупцијски инструмент, потребно је да што пре, крећући се у оквиру разумних рокова, почне рад. Нашим амандманом се тај рок са једне године од ступања Закона на снагу смањује на шест месеци, чиме се омогућава да рад Управе почне још током 2002. буџетске године.

Предложеним законским решењем предвиђено је да јавна набавка може да се врши на три начина: у отвореном поступку, у рестриктивном поступку и у поступку са погађањем без јавног оглашавања. Прва два начина ДСС подржава, док трећи (путем погађања) треба у потпуности одбацити. Овакво слободно уговарање јавних набавки отвара велику «празнину» у Закону и већ се по предложеном тексту могу изнаћи варијанте за избегавање (члан 89).

Члан 109 садржи предугачку листу случајева у којима се уговор може доделити без претходног конкурса. Ту листу треба преиспитати и сузити, јер крије могућност злоупотреба и изигравања институције јавог конкурса.

Посебно су добро постављена решења у члановима 45. и 46. који онемогућавају досадашњу праксу да значајне послове за државне органе или установе добијају лица на бази фиктивних података о својим непостојећим фирмама. Међутим, овакве одредбе се нарушавају чланом 48. где се поново ствара могућност за разне финансијске махинације. Тренутно, међународним укључивањем СР Југославије у све светске институције постоје сви потребни услови да понуђач достави потврде из своје државе или Републике Црне Горе, те нема потребе дозволити могућност да постоје проблеми у набавци тражених докумената.

Стиче се утисак да ће у пракси долазити до одређених проблема на релацији Република Србија-АП Војводина због неусклађености решења по овом закону и такозваног Омнибус закона. Можда би једно од решења било формирање Управе за јавне набавке за територију АПВ, како је то већ урађено код Агенције за приватизацију.

Све у свему Закон је у основи добар, али проблем је утоме што се постојеће празнине не попуњавају, већ се стварају нове. Такође је несхватљиво да у казненим одредбама нема казни за одговорна лица.

На крају можемо истаћи да је и сама Влада уложила низ амандмана на предложени Закон о јавним набавкама.

Ресорни одбор за економију и финансије ГО ДСС Нови Сад
05. 07. 2002. Служба за информисање ГО ДСС Нови Сад