ЕXIT-недодирљиви спектакл
Поводом бројних острашћених и често несувислих критика упућених ГО ДСС у Новом Саду и њеном председнику због предлога да се формира анкетна комисија при Скупштини града и, при том, расветле све чињенице и околности које се односе на организовање и рад ЕXIT фестивала на Петроварадинској тврђави, сматрамо за неопходно да, у складу са формалним оквиром овог саопштења изјавимо следеће:
И даље очекујемо од медија, и штампаних и електронских, да у складу са елементарним принципима објективног информисања пренесу ставове и мишљења и оних културолога, социолога, психолога и др. компетентних научних и јавних радника, који нису у складу са наметнутом дефиницијом ЕXIТ фестивала као позитивног и изузетног социолошког, културног, урбаног, позоришног и музичког доживљаја и феномена.
И даље сматрамо да политичари који представљају Нови Сад и Покрајину у овом тренутку нису најпозванији да дају објективну и целовиту анализу која би обухватила све сложене и честе проблематичне аспекте ЕXIТ дешавања и EXIT манипулације на Петроварадинској тврђави.
И даље апелујемо на Покрајински завод за заштиту споменика културе да објасни Новосађанима каква је корист од прошлогодишњег и овогодишњег ЕXIТ фестивала за изглед и стање Петроварадинске тврђаве као културно-историјског споменика од националног и светског значаја.
И даље верујемо да су укуси различити и да сваки наш грађанин има право да каже како му се изглед, организација, или суштина одређене манифестације не допада, а да при том не буде проглашен за пећинског човека, конзервативца, немаштовитог бирократу или човека чије мишљење не заслужује одговарајућу пажњу.
И даље очекујемо да ће формирањем и радом анкетног одбора за ЕXIТ фестивал цео проблем постати «транспарентнији» и да ће сви видљиви и невидљиви актери ЕXIТ дешавања доћи у прилику да јавности објасне шта се на ЕXIТ фестивалу заиста дешавало и како изгледа коначна финансијска конструкција овог недодирљивог спектакла.
Уколико, евентуално, објективни извештај анкетне комисије буде у супротности са мишљењем и сумњама председника и Председништва ГО ДСС у Новом Саду, то нећемо схватити као нешто увредљиво или као разлог за осуду и прекор.
Јавност, једноставно, заслужује да чује пуну и праву истину, а не само импровизована гледишта оних политичара који се сматрају изабраним да одлучују и о њиховом стандарду и о њиховом уметничком укусу и о коначном усмеравању финансијских средстава која очигледно неће бити искоришћена, ни овај пут, за ревитализацију старе и заборављене Петроварадинске тврђаве.
18. 07. 2002. Служба за информисање ГО ДСС Нови Сад