Пајтићево елементарно непознавање права

Коментар поводом изјаве Бојана Пајтића, председника Законодавног одбора Народне скупштине Републике Србије, да ће као овлашћено лице затражити од Савезног уставног суда да предмет о уставној жалби ДСС-а поднетој ради заштите пасивног бирачког права уступи на поступање Републичком уставном суду:

Уставна жалба је средство правне заштите против повреде појединачним актом или радњом уставних слобода и права човека и грађана који су утврђени Уставом СРЈ. Њено постојање је утврђено чланом 124. став 1. тачка 6. Устава СРЈ, а ближе је уређена Законом о Савезном уставном суду. Као специфично средство уставно-правне заштите грађана уставна жалба код нас постоји само на савезном, а не и на републичком нивоу. Уставну жалбу не познаје Устав Републике Србије. Уставни суд Републике Србије је надлежан да цени само уставност и законитост општих правних аката.

Ова чињеница је позната сваком студенту друге године правног факултета који похађа наставу из предмета Уставно право, но очигледно не и магистру правних наука и асистенту на Правном факултету у Новом Саду, господину Бојану Пајтићу. То што господин Пајтић као магистар правних наука и асистент на Правном факултету не познаје природу овог правног института је ствар његовог личног правног образовања. Међутим, потпуно је недопустиво што он у својству функционера државног органа (председник Законодавног одбора Народне скупштине Републике Србије), против чије је одлуке поднето чак 23 жалбе Савезном уставом суду ради повреде пасивног бирачког права утврђеног чланом 34. Устава СРЈ, даје потпуно правно неутемељене изјаве да о уставној жалби треба да одлучује републички Уставни суд. Тиме он не само да своје лично правно незнање преноси на државни орган чији је функционер, већ као високи државни и политички функционер једне од страна која се налази у уставно-судском спору врши притисак на независност Савезног уставног суда. На тај начин господин Пајтић јасно показује колико му је стало до стварних реформи државе и изградње Републике Србије као правне државе на битно другачијим темељима од оних који су успостављени од стране претходних комунистичко-социјалистичких властодржаца. Очигледно да је ова изјава господина Пајтића последица страха од непристрасне одлуке Савезног уставног суда и нескривене жеље да се одлучивање о питању незаконито одузетих мандата народним посланицима ДСС, по сваку цену повери напречац изабраном републичком Уставном суду, међу чије је судије, као што је познато, изабран господин Чиплић, страначки и кабинетски колега господина Пајтића са Правног факултета у Новом Саду.

25. 06. 2002. Служба за информисање ГО ДСС Нови Сад